Ipak kada se Jahaci udaljise izustih onaj moj poznati zov za vukove Auuuuu,ne prodje dugo vremena a Vucica koja mi spasi zivot onomad mi odgovori isto sa Auuuu u cijem je zvuku bilo toliko zahvalnosti,da sam ja u istom momentu bio i srecan i ponosan na sebe i rekoh u sebi tako treba Vuce i Vukovi treba da zive.
Priblizavajuci se kapijama mog Branica grada primijetih da me sa najvise kule posmatra jedna krupna spodoba,podidjose me neki cudni zmarci i na momenat pomislih:O boze dali neko zna za moju tajnu.?
Ta ista spodoba izadje na zidine kraj glavne kapije i vidjeh da je to moj otac,onako krupan u odijelu od svile i coje sa velikim brkovima,koji su me podsjecali na dabrove,i sa dugom negovanom bradom izgledao je gledajuci odozdo jos vise zastrasujuce.Tu mi pokaza rukom u pravcu glavnog trga i Rimske stare cesme,poslusah i odjahah u tom pravcu ,odmah Zekana napojih vodom i privezah za precku za konje,dok sam to sve radio zacuh bat krupnih koraka,priblizavao mi se moj otac,vidjeh krajickom oka da mu se nekako preko lica nadvila tamna sjenka,pomislih u sebi drz, se Vuce....
