Autor Tema: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.  (Posjeta: 4751 )

0 Članova i 1 Gost pregledava ovu temu.

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« : 21.11.2008 - 10:08:16 pm »
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,Cekaj me,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Cekaj me, i ja cu doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj me i kada vrucine zapeku,
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slusaj kad ti kazu
kako je vreme da se zaboravis
i da te nade lazu.
Nek poveruju i sin i mati
da vise ne postojim,
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista.
Cekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti nista.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubiti nece.
Nek kaze tko me cekao nije
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatit,
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat cemo kako
prezivjeh vatru kletu-
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svetu....
                                           Konstantin Simonov
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #1 : 22.11.2008 - 09:48:48 am »
LJUBAV, Josif Brodski



Trgnuo sam se danas dvaput iz sna
i prisao prozoru, gdje su ulicne lampe
polovinu recenice, koja je pala u snu,
sa tackicom, tackicom, tackicom produzivale,
kako ne bi ostavile ni jednu iskru utjehe.

Sanjao sam o tebi, bila si trudna. Cudno,
iako vec odavno ne zivimo zajedno,
stajao sam ipak svjestan krivice, a moje ruke,
koje su se radosno ka okruglom stomaku protezale,
pecale su u stvarnosti za kosuljom

trazeci svijetlo. Kad sam prisao prozoru,
znao sam tacno: ostavljam te tamo
samu, u snu, u tom mraku,
gdje strpljivo boravis, dok ne dodjem,
mene ne okrivljavas zbog namjernog

prekida. Jer sto se svijetloscu razbija,
sve to odlazi dalje u mrak.
Tamo smo covjek i zena, ona zivotinja
sa dve kicme, blazena, tako da dijeca
samo kao izgovor za nasu golotinju sluze.

U nekakvoj buducoj noci,
dolazis opet meni: mrsava, jadna.
Tu cu sina, kcerku vidjeti,
koji su bez imena, i ne sklanjam
ruke i ne hvatam svijetlost,

ko bi mi ovaj put dao pravo, vas dvoje
same da ostavim tamo u carstvu
hladovine, bez rijeci ispred nasipa dana,
koji se ipak presudjuju po stvarnosti
koja me nalazi budnog, nedostiznog.

11. Februar 1971

Offline macak

  • Tu i tamo nesto napise
  • **
  • Postova: 120
  • Karma: 4
    • Socijalistička Partija Brod
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #2 : 22.11.2008 - 01:41:05 pm »
svaka čast rose, pjesnik...
odlične su pjesme...

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #3 : 23.11.2008 - 07:11:28 pm »
,,,,,,,,Predosecanje,,,,,,,


Poznala sam te kad sneg se topi
topi, i duva vetar mlak,
blizina proleca dusu mi opi,
opi, zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces mi biti drag,
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan, svez i mek.
Cinja mi se vec davno znan,
znan kad poznadoh te.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom
Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah,
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
Sneznoscu gledah  stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag,
 drag u zivotu celom

                                         Desanka Maksimovic
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #4 : 24.11.2008 - 11:38:57 am »
Strofe, Josif Brodski

1
Kod zbogom nema rijeci.
Pored odzvanja muzika.
Raskid je ovdje samo znak
onih narednih tamo.
Kao mi zatvaramo oci
do kraja naseg vremena
nismo zajedno, tako lezimo
u smrti ne sjedinujuci se.

2
Ko vec nosio krivicu -
tamo kod posljednjeg suda
ceka njegovu neko drugi
od nevinog nagradu.
Nas raskid vazi vjecno,
jer znamo, necemo se
nikad vise u raju vidjeti,
u paklu nikad vise.

3
Kao sto raonik bore
u prasinu zemlje vuce,
tek tako nemilosrdno razdvaja nas,
da smo oboje u pravu.
Nenamjerno – slucajno
baci staklo na pod.
Kome je zao ostatka vina,
ako se pritom razbilo?

4
I sto je prisnije udruzenje bilo,
tim gori je prekid.
Protiv zamaglenja ne stiti
ni blic ni zoom.
O jedinstvu pricati
bilo bi besmisleno kod nas.
Ipak jedno parce moze zivjeti
kao cijela posuda.

5
Dakle pij i opij se,
isusi se do dna.
Samo mjeru dijelimo sada,
a ne jacinu vina.
Ipak nisam na kraju,
i kad i dalje
mi zajednicko nista nemamo
osim ivice prekida.

6
Nemoj, da postanemo stranci.
Ipak granica stida
lezi u nasem drzanju
uz rijec: Nikad, nikako.
Zalimo, sahranjujemo,
svakodnevnici se vracamo.
A od smrti ostaje svakom
jos pola velikog komada.

7
Nas Nikad-Ponovni susret
cini od nase zemlje
samo jednu istegnutu
varijantu svemira.
Kao sto zavidi slavi,
odstupa isto od moci
nikad s one strane Lethe; (*rijeka u grckoj mitologiji)
stoji tu jadno i golo.

8
Zbog cega se dzabe truditi,
ukloniti trag?
Ovi redovi su samo odjek
nase nesrece.
A rastece ogovaranje je
dokaz: ocigledno
svako raskid -
i pronalazak sebe – ne opaza.

9
Da divlji lov nikad
kroz izdaju ne doznaje
moj stan od djavola,
od andjela tvoja kuca -
kod zbogom nema rijeci;
samo pjesma muza.
Od postumnih muka
dozivotno smo ranjeni.

Mart 1968

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #5 : 24.11.2008 - 05:55:04 pm »
,,,,,,,,,,,,,,,,,Ceznem da ti kazem najdublje rijeci,,,,,,,,,,,,,,,

Ceznem da ti kazem najdublje rijeci koje ti imam reci
ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam svoju bol, strahujuci da bi mogla ti uciniti.

Ceznem da upotrebim najdragocijenije rijeci sto imam za te;
ali se ne usudjujem, strahujuci da mi se nece vratiti istom mjerom.
Zato  ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.

Ceznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje srce rijecima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi mogla ti uciniti.

Ceznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usudjujem,
strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosno dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strijele iz tvojih ociju cine da je moj bol vjecito svjez.

                                                                Rabindranat Tagore
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #6 : 25.11.2008 - 08:35:10 pm »
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,Prva ljubav,,,,,,,,,,,,,,,

Nemoj da mi uputis vise
ni jedan pogled,
cak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene pise
i tiho, necujno urezuje tvoje ime
u neke moje jos nerodjene rime
zute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla u pene,
ponasaj se i dalje kao da ne postojim, i kao sto si do sada umeo
nastavi da gledas kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim

Nemoj uopste da me gledas,
zaboravi me.
Potrosi svoje poglede na one druge, na one sto znaju da se kikocu,
da od svega naprave vaznu temu,
na one izgubljene u beskraju
sto ne znaju za samocu,na one sto se trude
da uvek nose sminku,
na one kojih se sve tice
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja nisam iz neke potpuno druge price.
Nemoj da mi uputis vise
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomislicu da u tvom novom jos nesto pise
i bojim se, izazvacu podsmeh
kod onih kojih se sve tice...
U meni se rodi i osta
zelja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguce preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada vise da mi poklonis ni jednog smeska.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.Moram to da te molim jer se bojim,
strasno se bojim
da je tvoj osmeh samo greska.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje ce znati da ga vrate, onima koje ne vole cekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmisljanja,
a da ga prime jos manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje,
predugo cezne da izleti,
predugo plete sarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato ne zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge seme.
Nemoj da mi uputis vise
nijednu rec,
cak i ako to zelis.
Sve reci mogu da imaju i drugo lice,
i sta ako ti to prekasno shvatis
i pozelis da ih vratis
i pricuvas za neku drugu zgodu
kad vidis sta u mojim ocima pise,
pa se sneveselis,
a vec je kasno, vec si ih pustio da odu?
Ne nemoj mi reci ni jednu rec vise,
bojim se da ce i moje reci da poteku
izazvane tvojim
pa ce da se sliju u mocnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da ce iz mene bujica da provali,
da mi nece biti dovoljno sve vreme u nasem veku
da iskazem sve sto smo do sad otcutali.

Neka tvoje reci odu na tamo neke
ocima blizu
a mislima daleke, na one sto imaju raspletene kose,
sto uvek slusaju ali retko cuju, na one sto se oblace u Rimu i Parizu,
na one kojima je vazno sta ce da obuku
i sta ce da nose,
na one sto se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reci,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strasno se bojim
da nece nista da me spreci
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkaci i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele srecu i tuge.
Zato te molim, najlepse molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve cu moci da prebolim
jer ja nisam i nikad necu biti kao neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me trazis,
cak i ako se osmelis
pa to pozelis,
cak i ako se na to odvazis.

Cak i ako ti konacno sine da sam ja ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedina od miliona
koja ti pruza more tisine
i svu silinu uragana
u istom trenu.

Ne nemoj da me trazis,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da te misli na tu stranu skrenu,
niposto nedaj.

Ja se neizvesnosti vise ne bojim
ali bih radije da pozurim
i da se sakrijem u Uspomenu.

Potrazi one neke druge

koje su svikle
da nose stikle,
koje samo sa debelim slojem sminke postoje,
koje jos uvek ispredaju prazne price,
koje se jos uvek utrkuju da sve vide i cuju,
koje nose samo uzduzne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pricaju nego se dovikuju...
Mene nemoj ,
mene nemoj traziti
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parce istine u lazi,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sacinjena.

Bojim se, strasno se bojim
ako me nadjes
da cemo zajedno da potecemo istom snagom
istom silinom,
istom zestinom,
i da cu poceti da postojim,
da postojim
od tada pa sve do svog kraja.

Probudices moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi ce da dobiju lice
i da ostvare zelje daleke.
Ali sta je sve to?
Sve ce to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve sto jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nadjes,
ja cu imati tebe i ti ces imati mene
odavde pa do vecnosti,zauvek
bez pocetka i bez kraja.

                                   ....
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #7 : 26.11.2008 - 11:59:32 am »
Ako..., Rudyard Kipling

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:”Istraj!”Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
Druga najbolja pjesma:-)
« Reply #8 : 26.11.2008 - 03:45:25 pm »
Naučio sam   
Naučio sam... da trebamo biti zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo.

Naučio sam... da uvek možeš za nekoga moliti, kad nema snage da sebi može pomoći na drugi način.

Naučio sam... da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahteva od tebe, uvek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.

Naučio sam... da je biti ljubazan važnije nego biti u pravu.

Naučio sam... da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.

Naučio sam... da svako koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.

Naučio sam... da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.

Naučio sam... kada se naučiš živeti u luci gorčine, sreća će se uvek sidriti negde drugde.


Naučio sam... da treba deliti reči koje su nežne i mekane, jer češ ih sutra možda morati pojesti.

Naučio sam... da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.

Naučio sam... da ne mogu odabrati kako se osećam, ali da mogu odabrati što ću napraviti u vezi toga.

Naučio sam... da svi žele živeti na planini, ali da se sva sreća i radost događaju dok se uspinješ.

Naučio sam... da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.

Naučio sam... kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vređati.

Naučio sam... što imam manje vremena, više stvari mogu napraviti.


Andy Rooney

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #9 : 26.11.2008 - 06:38:58 pm »
,,,,,,,,,,,,,Covek,,,,,,,,,,,,,,,

Poznavala sam u detinjstvu pticu srca sitna kao lesnik, a umrla je vec u trecu zoru kad su joj ljudi
oteli gnezdo i goru.I secam se nekog starog tuznookog pseta koje je imalo snage da skapa od zalosti
kada je nestalo drage ruke iz koje je primalo milovanja, udarce i kosti.Samo sam ja prezivela smrt
voljenih bica, i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka, prezivela sam niz izdaja i kleveta i
rastanaka i opet mi se hoce i sunca i sveta.

                                                           Desanka Maksimovic
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #10 : 22.12.2008 - 10:56:10 am »
evo jedna moja, iz oktobra 2007.



O  K  T  O  B  A  R



Nekako
Nenadano
Mi se pustinja
U veći dio srca
I u sve želje
Uvukla!

Ma koliko patili
I molili
( I približno voljeli )
Ostajemo ostrva
Za cijeli vijek
I za sav život!

I gutamo prazninu
Bolom u grudima
Koja se povremeno pretvara u vuka
Koji nas izjeda iznutra!

Stari se
I strah nestaje
I život se prihvata kakav jeste!
Nebo je plavo
Trava je zelena
Život je pustinja!

( I sada već
Predobro znam
Da je ljubav
Koju možemo dati jedno drugom
Prekratkog daha! )

I ne zato
Jer me strava osjenila
Već zbog veličanstvene
Ljepote Kreacije
Mislim ovako:

Nek je sva slava Tebi
Koji jesi car nad carevima
I kralj nad kraljevima –
I neka moj vapaj dopre do Tebe!




Offline mrganjac

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 1
  • Karma: 0
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #11 : 02.01.2009 - 05:41:08 am »
.


Dva znaka će ostati samo


Skini strahove sa ljubavi,
skini koprenu sa najvećih želja,
i požuri dok te čuti mogu.
Neće boljeti  više
bliskost sa prijetnjom posljednjeg puta,
iza kojega samo praznine pozdravljaju.
Skini oblake,
da te zvijezde tebi  osvijetliti mogu,
behutnu i  samu.
Ne uzmogneš li,
nadji  snagu  za novu samoću,
oplijevi opet staru bašču
i  cvijeće tuge zasadi.
U njoj sve riječi,
sve stihove zapamćene zbori.
Jer, kad ispraćaj moj bude,
ti nećeš biti tu,
da u horu plača svoj glas pustiš;
ti nećeš moći suzu svoju,
na zemlju svježu groba moga,
biser-niskom rasuti,
pa neće biti biljega očiju tvojih,
kojima si  se u mene klela.
Ti nećeš moći da braniš snove,
iz noćiju pamćenja ukradene,
pred onima,
što su mojih snova ostali željni.
Pjesme moje,
u predzorja tebi darivane,
u plavilo neba umatane,
bit će proklinjane,
što nisu u meni  za njih čuvane.
Više ni rijeke hukovite,
ni gore gorovite,
brezovne i javorovne,
ni tišine pod borom grobljanskim,
ni vremena da pjesmu oproštajnu
ptica mala dosegne -
neće biti.
Dva će znaka,
dvije će nade,
dva će jeste, samo,
daljinom razgnana,
nepremoštena ostati.

Mrganjac

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
jedna moja stara pjesma
« Reply #12 : 21.01.2009 - 07:38:28 pm »
VISOKO IZNAD NAS
(prestao sam da Govorim u snu)




Hiljadu svijetova se srušilo
nigdje ni jedne ruine
Hiljadu drugih se diglo iznad pustinje
      nigdje ni jednog svijeta
Crveni dijamanti su lebdjeli po tami
Beštija je započela igru




I


Krenuo sam
kroz Vrt ruža u opruzi sata
da lutam
da padam
bjesomučno proklinjajući Boga
ne bi li umro –
a ipak tražeći spas
bar na tren
(o divna srećo dok te čekam)
i
baš tu
sam pogriješio
(o kako sam prokleto umoran).

Iza mene jezero
od kristalne krvi šizofrenih sablasti
u drevnoj tami stradanja
ispred mene
nikoga
da mu kažem
koliko u snu
proklete volje imam
da budem sretan;
pustinje tuge i nemoći, tišina u beskraj;
Moramo da idemo,
da idemo - -
znam dobro moje srce, znam
samo kuda,

kuda kad se prokleto nikuda nije išlo;
Mirno spavaj, nismo sami
dok gledamo u ogledalo.

Miris snova na lišću iznad prozorskog stakla
snovi su od dana u paklu duži;
Žudnja za smrću nije žudnja za životom
već žudnja za bivstvovanjem u zabludi.

II


Da li će ikada, zaboga,
hoće li mi iko ikada reći,
da li će zaboga ikada nestati nevinih pjesnika (???).

Noću čitam,
introvertna, dementirana zemlja tuge,
danju mislim i mnogo uzdišem,
ćutim.

(Tumaramo i posrćemo pretučeni, prljavi i pijani
po ovim, avaj, pustinjama ljudskim,
marširamo od himne do himne kako smo nekad
voljeli,
gutamo hladnu noć očima što nestale su u
zjenicama svojim,
cakle se otisci  zuba na srcima;
vjetar, kiša, magla i beton i šahtovi, zgrade nove i
stare,
ulične svjetiljke i tuga i bol i tuga
i prokleta mogućnost suicida
Sve jenjava, sve prestaje - -
Težak je život).

Penjem se stepenicama, ulazim u svoj stan,
jedva skidam obamrli kaput s leđa,
osjećam se kao da sam dvadeset dve godine visio
na krstu,
prilazim prozoru i gledam van –
ništa više ne razumijem, sve mi je jasno,
ništavilo tuge Nevoljenog u mojoj glavi –

divna je noć
(o moj osmijeh na dnu potonulih šuma).




III


Srce bije
udara bolno
toliko glasno toliko razdirući jako –

Plačem zbog boga i plačem zbog tebe
jer uskoro –
tamo gdje tvoje jesu mjesečeve oči
ja ću poći –
da tijelo svoje utrobi Geje predam –

Pucaju smrznuta stabla
ljudi nijemo zure niz vodu što teče
trnu polomljena krila ptica koje ćute
tuga je u njima, VISOKO IZNAD NAS.



novembar 2000.
 

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #13 : 24.01.2009 - 05:46:54 am »
,,,svaka cast, pjesnik,,,
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,

Offline pjesnik

  • Novi kolac
  • *
  • Postova: 25
  • Karma: 0
opet jedna moja stara
« Reply #14 : 31.01.2009 - 11:01:21 am »


GOVORIM U SNU

On viče na strunama dajte još
tamnije zvuke i dim ćete biti što suklja u vis

P.Celan, Fuga smrti


Izrafilova sjenka je nad nama
na svakom činu ostavlja trag
blago se dotiču naše uplašene ruke
pogled nam plačući trne;

Tamna ljubav jednoga divljega pokoljenja.

O predivni dani moga djetinjstva
kada mi je jedini tiranin bio
Edipov kompleks i plašnja vrapčija,
o predivni dani moga dječaštva
kada su mi pendrecima kožu drali
( MENE SU TUKLI IZABELA
BUBREGE MI ODBILI
ZATO i -
Govorim U Snu )

Sjećaš li se premili moj
kako si plakao od straha
kada si svezan gvozdenim lisicama
gledao kako Gospodin Policajac
meni lomi prste lijeve ruke;
ti, petnaestogodišnjak

Sjećaš li se one predivne noći
kada su dječaku isjekli lice, u parku - pod krstom

Darko je ubijen u sedamnaestoj

Ah, da, i one predivne noći, kada su nas
da ne zaboravimo kako je život težak,
pretučene i svezane, odvozili u ludnice;
ah, ta divna stvorenja (...)

..........................................................

(...) postoji bog, odnosno Svjetlost
postoji Vezuv koji se smilovao Pompejima
postoji droga koja rasteče Stvarnost
i ratovi, ludnice, neimaština
bolesna djeca što im u artanima
srce Helijanovo kuca,
postoje djevojčice u jednom dvorištu
u haljinicama prepunim bijede
što kida srce;
svi smo mi dio Bolesnoga Uma

Postoje leptiri najhalucinantnijih boja
psihotičnog valcera
predivna stvorenja
što ispraćaju umorne marionete u Haronove oči
i strahom krste put od
Utrobe Djevice Sna Svjetlosti
( o d   l e p e t a   d o  l e p e t a  -
od Mojsija do Hirošime ).
Postoje Pustinje, beskrajne kao život
prepun patnje, i
reapsorpcija Svjetlosti, zažareno ludilo
pjesnikovo (...)

...........................................................

(...) Nedugo potom, u zoru koja je sita svih
mojih patnji prelest sam vidio u
ljubičastom mesu - a nisam smio;
s crnim mlijekom tog svitanja Brat je
jeo hljeb, hljeb što je krvario

čuješ li me o Marija
sad mi glava stremi k pucnju
a grlo britvu sanja,
sad mi ljubav više ne vjeruje !!!
O naš izgubljeni Raj - -

( Moram, moram se ubiti što prije
moram, da mi od krvi ruke ne pocrvene.
Nikada te više neću vidjeti Izabela,
nikada te u stvari nisam ni vidio
a crijevima svojim bih te hranio
samo da si htjela doći,
sigurno bih bio povjerovao u ljubav
pa bih te zagrlio nožem pod lijevu sisu
da vidim to srce kojim voliš,
mene  -
bolesnoga, besmrtnoga klovna ! )

Gdje je suza kada zemlja umire ?



februar-novembar 1999

Offline rose

  • Redovan clan
  • ****
  • Postova: 329
  • Karma: 6
Odg: ,,,najljepsi stihovi,,,poezija,,,i sl.
« Reply #15 : 28.02.2009 - 11:43:01 pm »
      ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,Strepnja,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

                                Desanka Maksimovic                           
,,,,covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi,,,